Četiri stila privrženosti kod odraslih: sigurna, anksiozna, izbegavajuća i dezorganizovana

Postoje četiri stila privrženosti: siguran, anksiozan, izbegavajući i bojažljivo-izbegavajući, koji se često naziva dezorganizovanim. Opisuju kako reaguješ kada tražiš bliskost, kada se plašiš da ćeš je izgubiti ili kada te guši. O tvom stilu odlučuju dve stvari: koliko se plašiš odbacivanja i koliko ti je lako da se osloniš na nekoga.

Zvuči apstraktno, zato se ovaj tekst drži konkretnog. Pročitaćeš odakle potiču stilovi privrženosti, kako svaki izgleda u običan dan, tri situacije u kojima četiri stila reaguju sasvim različito i šta stvarno pomaže ako se prepoznaješ u nekom od nesigurnih stilova.

Odakle potiču stilovi privrženosti

Teorija privrženosti počela je sa britanskim psihijatrom Džonom Bolbijem (John Bowlby). Pedesetih i šezdesetih godina tvrdio je da se bebe rađaju sa sistemom koji ih drži blizu onih koji brinu o njima. Kada se dete oseća ugroženo, sistem se uključi i dete traži utehu. Kada uteha stigne, sistem se smiri.

Psihološkinja Meri Ejnsvort (Mary Ainsworth) pretvorila je tu ideju u istraživanje. U eksperimentu poznatom kao Nepoznata situacija posmatrala je kako jednogodišnja deca reaguju kada roditelj nakratko izađe iz sobe i vrati se. Neka su plakala i brzo se smirivala. Druga kao da gotovo nisu reagovala. Treća su ostajala ljuta i neutešna, čak i u naručju. Kasnije su Meri Mejn i Džudit Solomon dodale četvrtu grupu: decu zbunjenih reakcija, kao da istovremeno žele da priđu i da odu.

Godine 1987. Sindi Hazan i Filip Šejver pokazali su da odrasli slične obrasce nose u ljubavne veze. Nekoliko godina kasnije Kim Bartolomju i Leonard Horovic opisali su četiri stila odraslih koja danas zna većina ljudi. Od tada istraživači privrženost uglavnom mere pomoću dve skale umesto krutih fioka.

Jedna važna napomena unapred: tvoj stil nije presuda o tvom detinjstvu. Rana iskustva su važna, ali važne su i kasnije veze, prijateljstva, gubici i tvoj temperament.

Dve skale, četiri stila

Prva skala je anksioznost u privrženosti. Meri koliko brineš da će te neko ostaviti, odbaciti ili voleti manje nego što ti voliš njega. Druga je izbegavanje u privrženosti. Meri koliko ti je neprijatno u bliskosti i kada treba da se osloniš na nekog drugog.

Kada spojiš te dve skale, dobiješ četiri kombinacije:

Pošto su to skale, niko nije sto odsto samo jedan stil. Dve osobe sa anksioznim stilom mogu biti veoma različite: jedna je malo nesigurna na početku veze, druga brine stalno. Možeš biti i blizu granice između dva stila. Zato je opis stila uvek skica, a ne portret.

Četiri stila izbliza

Sigurna privrženost

Ljudi sa sigurnim stilom uglavnom veruju da je onima koje vole stalo do njih. Mogu da budu blizu a da se ne osećaju zarobljeno, i sami a da se ne osećaju napušteno. Kada partner ode na vikend sa prijateljima, nedostaje im i istovremeno uživaju u slobodnoj večeri.

Siguran ne znači savršen. I sigurno privrženi ljudi budu ljubomorni, duri se posle svađe i imaju loše dane. Razlika je u tome što se brže oporave i lakše kažu šta se dešava. „Juče sam se osećala malo zapostavljeno, možemo li da pričamo o tome?” veoma je sigurna rečenica.

Anksiozna privrženost

Kod anksioznog stila, koji se zove i anksiozno-preokupiran, bliskost je jako važna i deluje kao da se lako gubi. Tvoja pažnja ide na sitne znake: kraću poruku, drugačiji ton, partnera koji deluje odsutno. Čim osetiš udaljenost, želiš brzo da vratiš kontakt.

Anksiozno privrženi ljudi su često topli, odani i veoma osetljivi na to kako se drugi osećaju. Teško je to što njihov mir mnogo zavisi od drugog. Kasan odgovor može da pokvari celo veče. Upravo tom trenutku posvetili smo poseban tekst: zašto kasni odgovor toliko boli kod anksiozne privrženosti.

Izbegavajuća privrženost

Kod izbegavajućeg stila, koji se zove i odbacujuće-izbegavajući, nezavisnost deluje sigurno, a previše bliskosti kao pritisak. Izbegavajući ljudi često deluju mirno, sposobno i samostalno. Probleme radije rešavaju sami i neprijatno im je kada se neko emotivno osloni na njih.

To ne znači da im nije stalo. Istraživanja pokazuju da i oni u vezama osećaju stres, ali ga potiskuju ili preusmeravaju na praktične stvari. Kada razgovor postane emotivan, izbegavajuća osoba odjednom počne da priča o organizaciji, promeni temu ili mora hitno da ide na trčanje.

Bojažljivo-izbegavajuća ili dezorganizovana privrženost

Bojažljivo-izbegavajući stil spaja visoku anksioznost sa visokim izbegavanjem. Želiš bliskost i plašiš je se. Kada ti se neko približi, deo tebe se opusti, a drugi se sprema za razočaranje. Kada se neko udalji, snažno osetiš gubitak, a ipak možda i olakšanje.

Zato veze mogu da liče na rolerkoster, i za tebe i za ljude oko tebe. Jedne nedelje mnogo deliš, sledeće ti treba udaljenost i ni sam ne znaš zašto. Ovaj stil je često povezan sa iskustvima u kojima su ljudi koji je trebalo da pruže utehu bili i izvor napetosti. Nije uvek tako i nikada nije razlog za stid.

Tri svakodnevna trenutka, četiri reakcije

Stilovi postaju jasniji kada ih vidiš na delu. Evo tri obične situacije i kako bi mogao da reaguje svaki stil. Verovatno ćeš se prepoznati u više od jedne reakcije, i to je normalno.

Partner otkaže petak uveče

Petak, pet sati. Partner piše: „Izvini, potpuno sam mrtav, možemo li večeru da pomerimo za nedelju?”

Osoba sa sigurnim stilom je na trenutak razočarana, odgovori „Šteta, ali u redu. Odmori se” i naruči picu. Osoba sa anksioznim stilom pročita poruku tri puta. Da li je to stvarno umor? Da li nešto nije u redu? Pošalje drugu poruku sa pitanjem da li je sve u redu i celo veče drži telefon pri ruci. Osoba sa izbegavajućim stilom oseća uglavnom olakšanje zbog slobodne večeri i pošalje palac gore. Možda uopšte ne primeti da se druga strana nadala toplijoj reakciji. Osoba sa bojažljivo-izbegavajućim stilom najpre se oseća povređeno, zatim odluči da ionako nije htela da ide, a ostatak večeri se pita da li je to početak kraja.

Svađa oko sudova

Zapravo se ne radi o sudovima. Radi se o osećaju da radiš više od drugog. Glasovi postanu malo glasniji.

Osoba sa sigurnim stilom ostaje u razgovoru i kada je neprijatno, i možda kaže: „Počinjem da se nerviram, hoćemo li pet minuta pauze?” Osoba sa anksioznim stilom želi to da reši odmah. Pauza joj deluje kao napuštanje, pa ide za partnerom u drugu sobu. Osoba sa izbegavajućim stilom se zatvori. Ućuti, uzme telefon ili izađe napolje da „razbistri glavu”. Za nju je to način da sačuva mir. Osoba sa bojažljivo-izbegavajućim stilom možda se klati između jednog i drugog: najpre insistira na rešenju, a onda odjednom kaže „pusti, nije važno” i potpuno se povuče.

Treći sastanak prođe odlično

Upoznao si nekoga. Treći sastanak je divan, pričate do ponoći, a ta osoba kaže: „Stvarno mi se sviđaš.”

Osoba sa sigurnim stilom oseća radost, malo treme i raduje se sledećem viđanju. Osoba sa anksioznim stilom oseti talas sreće koji se brzo pretvori u napetost. Sada postoji nešto što može da se izgubi. Počne da razmišlja kako to da ne pokvari. Osobi sa izbegavajućim stilom druga osoba se takođe sviđa, ali ta rečenica stigne kao pritisak. Narednih dana odgovara malo sporije i predlaže manje planova. Osoba sa bojažljivo-izbegavajućim stilom oseća baš to privlačenje i odguravanje u isto vreme. Kasno uveče pošalje nešto veoma nežno, a sutradan ne odgovori.

U sva tri trenutka činjenice su sitne. Razlika je u onome što svaki stil očekuje da će se dogoditi dalje.

Koji je moj stil privrženosti?

Većina ljudi može da dobije prvu sliku ako pogleda svoje reakcije u napetim trenucima, a ne u mirnim. Kada je sve dobro, gotovo svako izgleda sigurno privržen. Postavi sebi ova pitanja:

• Kada je neko koga voliš ceo dan distanciran, da li osećaš uglavnom mir, brigu, olakšanje ili brigu i olakšanje u isto vreme?
• Da li posle svađe želiš odmah da razgovaraš, najpre da budeš sam ili oboje odjednom?
• Kako se osećaš kada ti partner kaže da mu trebaš? Toplo, ponosno, neprijatno ili zarobljeno?
• Da li ti je lakše da pružaš podršku ili da je primaš?
• Da li su tvoje veze obično stabilne, intenzivne, distancirane ili nepredvidive?

Gledaj i svoje obrasce kroz duži period. Da li gubiš interesovanje baš kada neko postane dostupan? Da li često imaš osećaj da je tebi stalo više nego drugome? Da li te prijatelji opisuju kao nezavisnog, previše vezanog ili teško čitljivog? Takva zapažanja govore više od jedne loše nedelje.

Ako u tvojim odgovorima mnogo mesta zauzima vrtenje misli u krug, možda ćeš se prepoznati i u našem tekstu o znacima da previše razmišljaš. Anksiozna privrženost i preterano razmišljanje često idu zajedno, posebno noću.

Možeš da uradiš i naš besplatni test stila privrženosti. Meri obe skale odvojeno, a zatim pokaže koji od četiri stila najbolje odgovara tvojim odgovorima.

Kada se dva stila sretnu u vezi

Tvoj stil ne postoji sam za sebe. Najbolje se vidi u kombinaciji sa stilom druge osobe.

Dva sigurna partnera bez mnogo truda jedno drugom daju prostor i bliskost. Siguran partner može nesigurnom partneru vremenom i da pomogne da se smiri, jednostavno tako što je predvidiv i ljubazan.

Najpoznatija kombinacija je anksiozan i izbegavajući. Anksiozni partner traži kontakt, izbegavajući se oseća pritisnuto i povuče se, a to anksioznog tera da traži kontakt još više. Oboje pokušavaju da se osećaju sigurno, samo na suprotne načine. Mnogi parovi godinama ostanu u tom krugu i ne vide da je reč o obrascu, a ne o sukobu karaktera.

Dva anksiozna partnera razumeju jedno drugom potrebu za bliskošću, ali mogu i međusobno da raspiruju brige. Dva izbegavajuća partnera retko se guše, ali važna osećanja lako ostanu neizgovorena, sve dok veza ne počne više da liči na zajednički stan cimera. Za bojažljivo-izbegavajućeg partnera svaka kombinacija može biti intenzivna, jer se želja za bliskošću i poriv za bekstvom stalno smenjuju.

Nijedna od tih kombinacija nije osuđena na propast. Pomaže da obrazac zajedno prepoznate i imenujete ga u mirnom trenutku: „Kada ti ućutiš, ja jurim za tobom. Kada jurim za tobom, ti ućutiš još više. Hoćemo li da probamo drugačije?”

Da li stil privrženosti može da se promeni?

Da. Stilovi privrženosti su prilično stabilni, ali nisu nepromenljivi. Istraživači govore o stečenoj sigurnosti kod ljudi koji su odrasli sa nesigurnom privrženošću, a kasnije postali sigurniji zahvaljujući vezama, prijateljstvima, terapiji ili sopstvenom promišljanju.

Promena obično dolazi u malim koracima. Većini ljudi pomaže ovo:

1. Primeti trenutak u kome se tvoj sistem uključi. Lupanje srca kada poruka ostane bez odgovora ili snažna želja da odeš kada ti se neko približi. Kada to imenuješ („ovo je moj alarm privrženosti”), dobiješ malo odmaka.
2. Zastani pre nego što nešto uradiš. Kod anksioznog stila to znači da sačekaš sa drugom porukom. Kod izbegavajućeg stila znači da ostaneš u sobi još pet minuta pre nego što odeš.
3. Jednostavnim rečima reci šta ti treba. „Pomaže mi kada mi javiš da kasniš” deluje bolje nego testiranje da li će drugi to sam primetiti.
4. Vežbaj suprotan pokret u malim dozama. Ako si anksiozan, isplaniraj veče samo za sebe i uživaj u njemu. Ako si izbegavajući, svaki dan podeli jedno malo osećanje.
5. Provodi vreme sa sigurnim ljudima. Prijatelji, kolege ili partner koji su stabilni i iskreni pokazuju tvom nervnom sistemu da bliskost može biti bezbedna.
6. Potraži podršku kada je obrazac težak. Ako te veze iznova povređuju ili ako strah i nepoverenje vode tvoj život, psiholog ili terapeutkinja mogu da pomognu više od bilo kog teksta.

Budi strpljiv sa sobom. Obrazac koji ti je godinama pomagao da se osećaš sigurno neće nestati za mesec dana. Svaki put kada postupiš malo sigurnije nego što se osećaš, gradiš novu naviku.

Šta test kaže, a šta ne

Naš test stila privrženosti daje ti rezultat na obe skale i stil koji im najbolje odgovara. Tako dobiješ reči za ono što osećaš i polazište za iskren razgovor sa sobom ili sa partnerom.

Ima i jasne granice. Test opisuje kako trenutno obično osećaš i reaguješ, na osnovu tvojih sopstvenih odgovora. Nije dijagnoza i ne govori ništa konačno o tvojoj vezi ni o tvojoj prošlosti. Odgovori mogu da se pomere zbog tvoje trenutne veze, raspoloženja te nedelje ili nedavnog raskida. Mnogi ljudi posle godinu dana dobiju malo drugačiji rezultat, naročito posle perioda promena.

Koristi rezultat kao mapu, a ne kao etiketu. Ako želiš da vidiš kako voliš i na druge načine, test ljubavnog stila je dobar sledeći korak. A ako test privrženosti ponoviš za nekoliko meseci, možda ćeš videti da se nešto pomerilo.

Znati koji stil privrženosti imaš ne menja to ko si. Ali ti pomaže da razumeš zašto neki trenuci deluju tako veliki i daje ti izbor kako ćeš na njih odgovoriti. Upravo tim izborom počinje većina promena.